Тениска репрезентација Универзитета у Београду учествовала је на првом међународном тениском турниру универзитетских репрезентација. Турнир су заједно организовали партнери из Кине (Тениски савез Кине и Општинска народна влада Ченгдуа) и Аустралије (Тенис Аустралија, организација која организује Australian Open), а званичан назив такмичења је: The Belt and Road Chengdu Australian Open University Tennis Championship. Иницијатива The Belt and Road (Појас и пут), представља стратегију развоја коју је усвојила кинеска влада у вези са развојем инфраструктуре и инвестицијама у земљама у Европи, Азији и Африци. Циљ тениског турнира под овим називом је подстицање културне размене између земаља дуж руте The Belt and Road, популаризација циља града Ченгду, да постане водећи град у Кини и град у коме се одржавају велики интернационални спортски догађаји. Турнир је одржан у тениском комплексу Sichuan International Tennis Center у коме се одржавају и професионални турнири ATP 250 Chengdu Open и ITF Junior Master. На турниру су учествовале екипе са осам универзитета: The University of Melbourne (Аустралија), University of Mumbai (Индија), University of Technology MARA (Малезија), Lomonosov Moscow State University (Русија), Loughborough University (Енглеска), Zheijang University (Кина), Chengdu Sport Institute (Кина) и Универзитет у Београду. Све екипе имале су по 8 чланова: 6 играча (3 девојке и 3 момка), тренер и селектор (истовремено и вођа екипе – team leader). Екипу Универзитета у Београду чинили су играчи: Николина Тешић, Јулиа Нина Јанковић, Стефаниа Петковић, Александар Павличевић, Милош Коцић и Урош Белоица; тренер је била др Тамара Ковачевић (докторска дисертација на тему из тениса одбрањена на Универзитету у Београду), а селектор и вођа екипе ред. проф др Станимир Стојиљковић (Универзитет у Београду – Факултет спорта и физичког васпитања). По општим оценама турнир је организован на професионалном нивоу, што не чуди јер је у организацији учествовала уиграна екипа која је непосредно пре овог турнира организовала два горе поменута професионална тениска турнира. Квалитетан смештај и исхрана у оквиру самог тениског комплекса омогућили су да се не губи време на превоз. Свака екипа је од ујутру до увече имала на располагању терен за тренинг. Сам догађај је био квалитетно брендиран где су сви универзитети добили подједнаку пажњу. Резултат на турниру није био од пресудног значаја, али је свака екипа наравно дала све од себе да оствари што бољи резултат. Играло се по систему round-robin, две групе по 4 екипе, унутар група играло се три кола, свако са сваким. У оквиру сваког кола играло се 5 мечева: два сингла (мушки и женски) и три дубла (мушки, женски и мешовити). Сваки меч је био игран у два добијена сета до 4 гема. На крају свих 5 мечева победник је био универзитет који је укупно у 5 мечева имао више освојених гемова. Сваки играч је морао у сваком колу да игра најмање један а највише два меча. Нажалост наша екипа није успела да уђе у полуфинале што би био резултат којим би смо били задовољни. Изгубили смо два меча (прво од Русије, а затим од домаћина из Кине) и на крају добили меч против Малезије. Осим атрактивне игре и спортског понашања на терену и трибинама, наша екипа је пленила пажњу и у свим осталим активностима. Чланови екипе су у неколико наврата давали интервјуе и сликали се за новине. Наша екипа имала је по општим оценама најбољи вечерњи програм; победили смо на квизу који је организовала екипа из Мелбурна као суорганизатор турнира; по речима двоје најодговорнијих људи из Аустралије, према општем утиску били смо најбоља екипа. Можемо закључити да је ово било незаборавно искуство за цео наш тим, а са друге стране фантастична промоција Србије, Београда и пре свега Универзитета у Београду, пред међународном јавношћу са три континента.
Спортско удружење Универзитета у Београду
